Proslava mature prošla je sa stilom i u pravom maturantskom duhu no ipak si, s obzirom na godine, nismo dozvolili čupati klupe i seliti kante po gradskom parku kak ova mlađarija to dana običava. U sredu ujutro taman sam se prizvala k svesti no na rezervi zbog pomanjkanja sna bum još danima. Zaružili smo bome do pol pet i zbog toga se oporavljali skoro puna tri dana. Svaka iduća proslava nosi i dan duže za oporavak čini mi se. E pa daj bože da bu nam s vremenom trebalo i deset dana za regeneraciju kaj bi značilo da bumo slavili 50-tu godišnjicu mature. Ko zna kolko bu nas se taj dan skupilo i ko bu najizdržljiviji. Živi bili pa videli.
Deca su moj izlazak proživela, neki s više, a neki skroz bez traume. Najistraumatiziraniji je bil mili koji se boril s bjacekom tu noć.
- Krasno – bil je njegov komentar kad je u gluho doba noći ugledal mene i sis na vratima kak pokušavamo uć u kuću kroz ključanicu dok je ključ visel na klinčanici s unutarnje strane. Drugo jutro on i muž moje flendice iz kupe nalete jedan na drugog pri blagajni dućana – katastrofa – prozbore kratko, sklimaju z glavama i razidu se bez dodatnih reči. Kaj buš, tak je to dok babe pustiš z lanca nakon tolko let, ali da je češće nebi ni valjalo.
Prda je isto otpustila s lanca. Upravo je ovih dana iz njenih ustašca proizašlo prvo neću na moje opće zgražanje, križanje i snebivanje. Zagrabila mala punu šaku drvenih bojica pa gledajuć me u lice zvekne s njima o pod. Njih desetak razleti se po celom kvadratu tepiha. Na moju molbu da ih pokupi mudrijašica odgovori NEĆU. Mrtva hladna, stoji pored mene, za metar niža od mene i gleda me svojim okicama. Rekli bi ono...u zdrav mozak. Očekuje moju reakciju. Isprobava teren. Ni druga ni treća molba ne urode plodom pa u meni počne krčkati i ključati, u tren sam se preinačila u staru rusku podmornicu, ventili samo da nisu popustili, a ja eksplodirala i potonula. Setim se maminog savjeta: treba biti smiren i ne dati da te isprovocira i hiti iz takta, dok vidi da ne reagiraš nebu joj zanimljivo i odustala bu, ona je mala i mora te slušati. Ha, kak to lepo i jednostavno zvuči al dok joj celi dan trubim da mora obuti papuče i ne skidati čarape, a ona se pravi da me ne čuje ne znam kak ne zaurlati da ne odzvanja celo susedstvo. Pa nek misle i da sam luda, ko da oni na svoje ne urlaju, taman posla, koga onda ja to čujem dok hodam okolo po kvartu!?!
Pucam po šavovima i večer prije jer damica nije imala popodnevno spavanje pa je oko 20 ulovila kriza i izmišlja sad bi ovo sad bi ono, ali spat se neda. Raspravljam se s njom glasom pojačanim na maksimum. Baka baš nema riječi hvale na moje ponašanje ali ni utjehe, veli: ovo je tek početak, tak bu to do puberteta. O bogek pomori, dok se udruže u paru jahati mi po živcima ko bu to izdržal !?!
Dobro je rekla moja kolegica, majka dvoje djece uzrasta ko i moji. Prvo se nije mogla načuditi kak sam uspela otiti na feštu, a dok sam joj rekla do kolko vur sam bila skoro joj je slušalica opala z ruke. Nakon toga mi je čestitala, ja zbunjena, kaj se tu ima čestitati. A ona veli: pa kaj si se vratila doma, ja se bojim ak jednom tak otidem da se više nebum ni vrnula. Pa malo bolje dok razmislim...do dječjeg puberteta su još dvije proslave mature, a kak se fešta do sve kasnije u noć, moguće da mamu jednom mrak i proguta.
Deca su moj izlazak proživela, neki s više, a neki skroz bez traume. Najistraumatiziraniji je bil mili koji se boril s bjacekom tu noć.
- Krasno – bil je njegov komentar kad je u gluho doba noći ugledal mene i sis na vratima kak pokušavamo uć u kuću kroz ključanicu dok je ključ visel na klinčanici s unutarnje strane. Drugo jutro on i muž moje flendice iz kupe nalete jedan na drugog pri blagajni dućana – katastrofa – prozbore kratko, sklimaju z glavama i razidu se bez dodatnih reči. Kaj buš, tak je to dok babe pustiš z lanca nakon tolko let, ali da je češće nebi ni valjalo.
Prda je isto otpustila s lanca. Upravo je ovih dana iz njenih ustašca proizašlo prvo neću na moje opće zgražanje, križanje i snebivanje. Zagrabila mala punu šaku drvenih bojica pa gledajuć me u lice zvekne s njima o pod. Njih desetak razleti se po celom kvadratu tepiha. Na moju molbu da ih pokupi mudrijašica odgovori NEĆU. Mrtva hladna, stoji pored mene, za metar niža od mene i gleda me svojim okicama. Rekli bi ono...u zdrav mozak. Očekuje moju reakciju. Isprobava teren. Ni druga ni treća molba ne urode plodom pa u meni počne krčkati i ključati, u tren sam se preinačila u staru rusku podmornicu, ventili samo da nisu popustili, a ja eksplodirala i potonula. Setim se maminog savjeta: treba biti smiren i ne dati da te isprovocira i hiti iz takta, dok vidi da ne reagiraš nebu joj zanimljivo i odustala bu, ona je mala i mora te slušati. Ha, kak to lepo i jednostavno zvuči al dok joj celi dan trubim da mora obuti papuče i ne skidati čarape, a ona se pravi da me ne čuje ne znam kak ne zaurlati da ne odzvanja celo susedstvo. Pa nek misle i da sam luda, ko da oni na svoje ne urlaju, taman posla, koga onda ja to čujem dok hodam okolo po kvartu!?!
Pucam po šavovima i večer prije jer damica nije imala popodnevno spavanje pa je oko 20 ulovila kriza i izmišlja sad bi ovo sad bi ono, ali spat se neda. Raspravljam se s njom glasom pojačanim na maksimum. Baka baš nema riječi hvale na moje ponašanje ali ni utjehe, veli: ovo je tek početak, tak bu to do puberteta. O bogek pomori, dok se udruže u paru jahati mi po živcima ko bu to izdržal !?!
Dobro je rekla moja kolegica, majka dvoje djece uzrasta ko i moji. Prvo se nije mogla načuditi kak sam uspela otiti na feštu, a dok sam joj rekla do kolko vur sam bila skoro joj je slušalica opala z ruke. Nakon toga mi je čestitala, ja zbunjena, kaj se tu ima čestitati. A ona veli: pa kaj si se vratila doma, ja se bojim ak jednom tak otidem da se više nebum ni vrnula. Pa malo bolje dok razmislim...do dječjeg puberteta su još dvije proslave mature, a kak se fešta do sve kasnije u noć, moguće da mamu jednom mrak i proguta.
Nema komentara:
Objavi komentar