Nedelja popodne, mili sprašil u noćnu, a deca i ja se izveli u šetnju. Ja furam bjaceka dok prda pokraj vozi Anabelu. Ta je njezina bepka prava meta za ostalu klinčuriju. Tak se i ovaj put neki malac usred parka zaljubil u nju i mam primil rivanja kolica gore-dole po igralištu. Prda ima drugog posla i ovaj je put ne smeta kaj se neko drugi zabavlja s njenom nerazdvojnom flendicom. Pored malca roditelji. Mami simpatično kaj se sinek zainteresiral za bebu. Tata stoji podalje, no u trenutku kad mama iz torbice izvadi fotoaparat nebi li ovjekovječila ovaj prizor otac djeteta se stvori kraj nje i ko iz puške ispali: pa nebuš ga valjda slikala s kolicima! Mama zakoluta očima i razočarano spremi fotić. Nasmijem se ovom prizoru koji me odma podsetil na nedavnu situaciju kad smo ja i suseda ostale zgrožene nad reakcijom naših vlastitih muških polovica.
Mali sused u našem se boravku rado poigra s prdinom kuhinjicom pa je mama suseda tek glasno razmišljala pred ocem si deteta da bi bilo zgodno i njemu kupiti nekaj slično. Na to njeno glasno razmišljanje sused je kratko i jasno odgovoril glasnim NITIČUTI. Pošto sam se i sama zabezeknula nad takvim zatucanim muškim razmišljanjem, prepričavam zgodu svom mužiću. I ni na kraj pameti mi da bum dobila isti odgovor i odobravanje susedovog načina razmišljanja. Obojica ko da su netom iz pećine izašla, sad bi definitivno jen drugog tapšali po ramenu da ovaj nije neki dan odmaglil z Koprive.
Alzo dakle, pa nemrem k sebi. Pojašnjenja su im sasvim jednostavna: nije to igračka za dečke, treba im kupit alat pa nek šarafe, to ti dojde kak i kuhinja. Da, baš, a onda nek jednog dana kad odrastu za obed posluže čavle i šarafe!?! Mislim kaj bu im se dogodilo ak bi se dečeci malo poigrali s kuhačama i loncima ili premešali kakav čušpajz v lončeku. Samo bi stekli osnovne preduvjete da jednog dana postanu pravi majstori u kuhinji i umesto žene odrade koju smjenu pri peći. I da, interesantno je da je suprotno vlastitim reakcijama kad su dečeci u pitanju, ovaj pravi mačo dvojac naših supruga danima bil paraliziran pred malim ekranima prateći kaj se to kuha u loncima masterchefa, a sad im ide para na uha dok bi sineki primili lonac i šeflju v ruke.
- Daj bjaceku autić, no daj mu taj autić, vidiš da se neće igrati s ničim drugim - uvjerava mili prdu koja se baš u inat našla igrat s jednim od dva autića koje ima. Prepucavanje traje, a na kraju mili zaključi da bjaceku valja kupiti pet-šest autića kaj bu se i on napokon imal s čim igrati. I pušku i pištolja, a po mogućnosti i kakvu toljagu, pa da bude pravo muško, mrmljam si u bradu.
Zanimljivo da ne smeta kad se prda primi šrafcigera, bagera i sličnih igrački s tzv. muškim predznakom. To ne smeta, nek samo uči kak se kaj šarafi, bu joj dobro došlo, čitam mu misli.
Neka su istraživanja pokazala da curice još uvek radije upoznajemo s zadaćama vezanim uz kućanstvo, dok dečke učimo lupati čekićem i popravljati bicikl, čitam na netu. To je staromodno! Deca koju se navodi na različite aktivnosti i zadatke od toga profitiraju i u svom razvoju: dečki kojima su draže aktivnosti vezane uz grubu motoriku i kretanje, guljenjem mrkve i dekoriranjem kolača poboljšavaju svoju finu motoriku. Curice koje ne vole tolko ludovanje i jurnjavu, puštanjem zmajeva ili penjanjem na drvo otkrivaju uživanje u kretanju, pišu istraživači.
Kad bolje razmislim, da, mili s negodovanjem promatra svaki put kad se bjacek poigrava s Fifi, kad se primi barbike ili kakve bebice. Lopta, traktor, kamioni, dizalice - to prolazi, ali ne i plišanci, oni bi od dečeca mogli napraviti kakvog "mekušca" koj bi jednog dana, jer se u ranom djetinjstvu poigraval s Jagodicom bobicom, mogel prošetat ruku pod ruku s "prijateljem" pod zastavom duginih boja. Haaaalo, pa ne ide to sam tak!?!
Mali sused u našem se boravku rado poigra s prdinom kuhinjicom pa je mama suseda tek glasno razmišljala pred ocem si deteta da bi bilo zgodno i njemu kupiti nekaj slično. Na to njeno glasno razmišljanje sused je kratko i jasno odgovoril glasnim NITIČUTI. Pošto sam se i sama zabezeknula nad takvim zatucanim muškim razmišljanjem, prepričavam zgodu svom mužiću. I ni na kraj pameti mi da bum dobila isti odgovor i odobravanje susedovog načina razmišljanja. Obojica ko da su netom iz pećine izašla, sad bi definitivno jen drugog tapšali po ramenu da ovaj nije neki dan odmaglil z Koprive.
Alzo dakle, pa nemrem k sebi. Pojašnjenja su im sasvim jednostavna: nije to igračka za dečke, treba im kupit alat pa nek šarafe, to ti dojde kak i kuhinja. Da, baš, a onda nek jednog dana kad odrastu za obed posluže čavle i šarafe!?! Mislim kaj bu im se dogodilo ak bi se dečeci malo poigrali s kuhačama i loncima ili premešali kakav čušpajz v lončeku. Samo bi stekli osnovne preduvjete da jednog dana postanu pravi majstori u kuhinji i umesto žene odrade koju smjenu pri peći. I da, interesantno je da je suprotno vlastitim reakcijama kad su dečeci u pitanju, ovaj pravi mačo dvojac naših supruga danima bil paraliziran pred malim ekranima prateći kaj se to kuha u loncima masterchefa, a sad im ide para na uha dok bi sineki primili lonac i šeflju v ruke.
- Daj bjaceku autić, no daj mu taj autić, vidiš da se neće igrati s ničim drugim - uvjerava mili prdu koja se baš u inat našla igrat s jednim od dva autića koje ima. Prepucavanje traje, a na kraju mili zaključi da bjaceku valja kupiti pet-šest autića kaj bu se i on napokon imal s čim igrati. I pušku i pištolja, a po mogućnosti i kakvu toljagu, pa da bude pravo muško, mrmljam si u bradu.
Zanimljivo da ne smeta kad se prda primi šrafcigera, bagera i sličnih igrački s tzv. muškim predznakom. To ne smeta, nek samo uči kak se kaj šarafi, bu joj dobro došlo, čitam mu misli.
Neka su istraživanja pokazala da curice još uvek radije upoznajemo s zadaćama vezanim uz kućanstvo, dok dečke učimo lupati čekićem i popravljati bicikl, čitam na netu. To je staromodno! Deca koju se navodi na različite aktivnosti i zadatke od toga profitiraju i u svom razvoju: dečki kojima su draže aktivnosti vezane uz grubu motoriku i kretanje, guljenjem mrkve i dekoriranjem kolača poboljšavaju svoju finu motoriku. Curice koje ne vole tolko ludovanje i jurnjavu, puštanjem zmajeva ili penjanjem na drvo otkrivaju uživanje u kretanju, pišu istraživači.
Kad bolje razmislim, da, mili s negodovanjem promatra svaki put kad se bjacek poigrava s Fifi, kad se primi barbike ili kakve bebice. Lopta, traktor, kamioni, dizalice - to prolazi, ali ne i plišanci, oni bi od dečeca mogli napraviti kakvog "mekušca" koj bi jednog dana, jer se u ranom djetinjstvu poigraval s Jagodicom bobicom, mogel prošetat ruku pod ruku s "prijateljem" pod zastavom duginih boja. Haaaalo, pa ne ide to sam tak!?!
Nema komentara:
Objavi komentar