Blaženi koprivnički bazeni na Cerinama u ove nesnošljivo vruće dane. Po količini dječjih osmeha procjenila sam da ko nema za more, ima poštenu alternativu. Kaj more bit lepše od brčkanja i hlađenja u vodi pa makar ona i nebila slana?! Ne smeta ni miris klora. Banjamo se sve u šesnaest za našeg dvosatnog izleta. Da se razmemo, trajal bi i dulje, al deca su već tad spremna za resetiranje.
Prda je već iskusna plivačica. Celu je zimu više manje redovito u tatinoj pratnji pohađala Bebe ribe. Sad joj na pamet padaju već kojekakve vratolomije i skokovi s ruba bazena, čim višljeg po mogućnosti. Teren joj poznat pa se zbilja ponaša ko riba u vodi. Čak odbija i plivalice s likom omiljene joj Fifi.
Bjacek je friški "plivač". Svega je dvaput bil u bazenu, al oduševljenje velikom vodom nije u njega nikaj manje. Ljudi moji, da vi vidite koja je to faca kad on onak slobodan, samo s šlaufom oko pasa zakoraca bez ičije pomoći. Ma nema većeg veselja na svetu. Osmeh ne skida s lica punih sat vremena, a da nema uha smijal bi se oko glave. Okice se gotovo ne vide, al se zato vide dva mala zubića. Radosti i sreći nikad kraja.
Ja pak uživam zavaljena u plićak do kolena, rekli bi ko gica u blatnoj kaljuži. Za razliku od te četveronožne životinjke čiji potomci budu se sami zvlekli ak upadnu u nevolju, ja ipak moram stalno biti na oprezu. Moja dva mala "pajceka" voze svaki svojom rutom po bazenu, a dovoljna je sekunda da se situacija iz idilične pretvori u sasvim suprotnu.
Tak postoji i dogodovština vezana uz moja prva plivačka iskustva koja se desila nekad davno, pred tri desetljeća unatrag negdi na plaži pirovačkog, onda poznatog podravkinog odmarališta. Nije tad bilo beba riba i teta koje bi me savjetovale kak plutati s šlaufom. No ja sam vjerojatno umislila da sam riba, il me koja od tih ljuskavih stvorenja zagolicala svojim odbljeskom s morskog dna. Kak god, u jednom sam se trenu našla u položaju glava pod vodom, noge u zraku, a šlauf u sredini. Da nije bilo neke gospođe koja me primila za noge i preokrenula na pravu stranu danas bi čitali retke neke druge Mame na kvadrat.
Komičan prizor mislila sam godinama sve do ponedeljka kad mi je moj bjacek uprizoril isti na svega metar od mene. Nije bilo smešno iako sam ga isti tren okrenula i spasila. Baš sam taj put na brzinu pokupila krivi šlauf, umesto s tri, uzela s dva obruča i mališa se prevrnul. I to baš u sekundi kad sam flendici objašnjavala kak mi na jednom mestu puše moj novi badić veličine 38 C . Al događa se, nije nam to pokvarilo naš izlet niti nas je odgovorilo od ponovnog kupanja, čak štoviše, imamo dogovoren i novi kupanac na šlaufu s tri obruča.
Još jedna školska godina je za nama, a toplo ljeto pred nama. Zavidim tim klincima na bezbrižnim danima koje budu provodili u igri i veselim se danu kad budu se moja prda i bjacek skupa mogli zabavljati i ludovati. Do sad je bjacek bil simpatičan ukras koji je bil parkiran u jednom kutu sobe, no otkak se uzoholil i počel mešati međ igračke prdi je sve manje simpatičan. Ali kak vele, i to je još jedna faza.
Pozdravljam vas, ovaj put mi nekak ne ide i ne ide... sam porod je čini mi se trajal kraće od sastavljanja ovih par redaka. No ovaj put ne plačem od sreće kad je sve gotovo.
Prda je već iskusna plivačica. Celu je zimu više manje redovito u tatinoj pratnji pohađala Bebe ribe. Sad joj na pamet padaju već kojekakve vratolomije i skokovi s ruba bazena, čim višljeg po mogućnosti. Teren joj poznat pa se zbilja ponaša ko riba u vodi. Čak odbija i plivalice s likom omiljene joj Fifi.
Bjacek je friški "plivač". Svega je dvaput bil u bazenu, al oduševljenje velikom vodom nije u njega nikaj manje. Ljudi moji, da vi vidite koja je to faca kad on onak slobodan, samo s šlaufom oko pasa zakoraca bez ičije pomoći. Ma nema većeg veselja na svetu. Osmeh ne skida s lica punih sat vremena, a da nema uha smijal bi se oko glave. Okice se gotovo ne vide, al se zato vide dva mala zubića. Radosti i sreći nikad kraja.
Ja pak uživam zavaljena u plićak do kolena, rekli bi ko gica u blatnoj kaljuži. Za razliku od te četveronožne životinjke čiji potomci budu se sami zvlekli ak upadnu u nevolju, ja ipak moram stalno biti na oprezu. Moja dva mala "pajceka" voze svaki svojom rutom po bazenu, a dovoljna je sekunda da se situacija iz idilične pretvori u sasvim suprotnu.
Tak postoji i dogodovština vezana uz moja prva plivačka iskustva koja se desila nekad davno, pred tri desetljeća unatrag negdi na plaži pirovačkog, onda poznatog podravkinog odmarališta. Nije tad bilo beba riba i teta koje bi me savjetovale kak plutati s šlaufom. No ja sam vjerojatno umislila da sam riba, il me koja od tih ljuskavih stvorenja zagolicala svojim odbljeskom s morskog dna. Kak god, u jednom sam se trenu našla u položaju glava pod vodom, noge u zraku, a šlauf u sredini. Da nije bilo neke gospođe koja me primila za noge i preokrenula na pravu stranu danas bi čitali retke neke druge Mame na kvadrat.
Komičan prizor mislila sam godinama sve do ponedeljka kad mi je moj bjacek uprizoril isti na svega metar od mene. Nije bilo smešno iako sam ga isti tren okrenula i spasila. Baš sam taj put na brzinu pokupila krivi šlauf, umesto s tri, uzela s dva obruča i mališa se prevrnul. I to baš u sekundi kad sam flendici objašnjavala kak mi na jednom mestu puše moj novi badić veličine 38 C . Al događa se, nije nam to pokvarilo naš izlet niti nas je odgovorilo od ponovnog kupanja, čak štoviše, imamo dogovoren i novi kupanac na šlaufu s tri obruča.
Još jedna školska godina je za nama, a toplo ljeto pred nama. Zavidim tim klincima na bezbrižnim danima koje budu provodili u igri i veselim se danu kad budu se moja prda i bjacek skupa mogli zabavljati i ludovati. Do sad je bjacek bil simpatičan ukras koji je bil parkiran u jednom kutu sobe, no otkak se uzoholil i počel mešati međ igračke prdi je sve manje simpatičan. Ali kak vele, i to je još jedna faza.
Pozdravljam vas, ovaj put mi nekak ne ide i ne ide... sam porod je čini mi se trajal kraće od sastavljanja ovih par redaka. No ovaj put ne plačem od sreće kad je sve gotovo.
Nema komentara:
Objavi komentar